Основно образовање

Према најстаријим документима постојао је још у 16. и 17. вијеку центар за преписивање књига у сусједном манастиру Озрену. Постоје и записи о подучавању писмености младића из сусједних села. Када је црква током ратова паљена и пљачкана, писмени калуђери су живећи по околним селима, отварали повремене школе. Из ових старијих времена запамћен је још један вид школовања. При обиласцима села ради вјерских служби, калуђери су успут подучавали дјецу писмености. Традиција ових путујућих учитеља настављена је понегдје и кроз 19.вијек од стране школованих учитеља у селима гдје није било школа. Овакве школе су у народу запамћене, јер се настава одржавала „под чардом", - нпр. у селима Палежница, Подновље, Церовица, Брестово.

Дакле, најстарије школе на подручју око Добоја, као уосталом и у другим нашим крајевима, везане су за вјерске центре, за цркве или дзамије, што је наслијеђе средњег вијека. Отуда и појава да при зачецима модерног школства током 19. вијека свака од националних група оснива своје школе, које углавном похађају њени припадници.

Окупацијом БиХ 1878. године почиње ново поглавље у развоју школства. Старе конфесионалне школе су полако одумирале а умјесто њих отваране су државне или народне школе. Према званичним документима Добој је 1886. године имао народну школу. Године 1895. почиње са радом Народна основна школа у селу Кожухе, наредне године отворене су школе у Бољанићу и Станарима, а 1898. године у Мајевцу. У вријеме трајања Првог свјетског рата почеле су са радом школе у Јоховцу и Трбуку.

Пред Други свјетски рат на подручју општине било је око осамдесет процената неписменог становништва. Значајнији развој основно школство доживљава након ослобођења (1945) и у квантитативном и у квалитативном смислу. Седамдесетих година прошлог вијека на подручју општине Добој нема ни једног већег насеља без основне школе, било осморазредне или четвороразредне.

На подручју општине Добој данас егзистира 11 основних матичних школа, и то: ОШ „Свети Сава" Добој, ОШ „Вук С. Карадзић" Добој, ОШ „Доситеј Обрадовић" Добој, ОШ „Милан Ракић" Руданка, ОШ „Озрен" Пакленица, ОШ „Петар П. Његош" Бољанић, ОШ „Ђура Јакшић" Подновље, ОШ „Десанка Максимовић" Станари, ОШ „Радоје Домановић" Осјечани, ОШ „Петар Кочић" Сјенина Ријека и Основна музичка школа Добој. У ових једанаест школа наставу похађа око 6.000 ученика, о чијем образовном процесу брине око 340 запослених наставника.

У задњих десетак година присутна је тенденција смањења броја уписаних ученика у прве разреде, што у појединим сеоским школама неминовно доводи до организовања наставе са комбинованим одјељењима, па и до гашења појединих подручних школа.

Средњошколско образовање

Оснивање прве средње школе у Добоју везано је за 1927. годину, када је отворена Државна мјешовита грађанска школа трговачког смјера. школа је била смјештена у згради добојске општине све до изградње нове зграде за ову школу 1932. године. У тој згради данас ради Медицинска школа. Грађанска школа је, с извјесним промјенама у називу и карактеру у вријеме власти тзв. НДХ, постојала до новембра 1945. године, када је Демократска Федеративна Југославија законом укинула грађанске школе. Министарство просвјете Народне владе БиХ донијело је иза тога рјешење којим се Државна мјешовита школа у Добоју са своја четири разреда претворила у Државну мјешовиту нижу гимназију.
Између два свјетска рата у Добоју је радила шегртска Занатско-трговинска школа, која се спомиње први пут 1923. године као боље организована школа ове врсте нижег стручног образовања. Послије ослобођења наставила је рад под називом школа ученика у привреди.
Занимљива је чињеница да је у школској 1952/3. години у Добоју радила Учитељска домаћинска школа, која је у другој години свог постојања пресељена у Тузлу због тога што јој у Добоју нису били створени одговарајући услови за рад.

Развој индустрије у Добоју од педесетих година прошлог вијека захтијевао је отварање нових стручних школа. Тако је 1951. године отворена Индустријска школа трогодишњег трајања, која је након двадесетак година прерасла у Металопрерађивачку школу, односно школу с практичном обуком. За развој „Трудбеника" значајна је била Мајсторска школа за ВК раднике металске струке, која је радила од 1953. до 1962.године.

Економска школа је, такође, отворена због нараслих потреба за стручним кадром економско-комерцијалне струке. Десило се то 1955. године, да би годину дана касније из сличних разлога била отворена и Стручна трговинска школа. Уз ову школу су образовани и висококвалификовани радници за трговину, редовним и ванредним школовањем.
Од 1956. до 1963. године на Усори је радила Мајсторска школа за ВК раднике столарског занимања. У исто вријеме постојала је и школа за КВ раднике бачварског занимања.
Развој угоститељства подстакао је оснивање Угоститељске школе 1961. године. Исте године с радом је почела Машинска техничка школа, а убрзо и Хемијско техничка школа. Медицинска школа основана је 1962. године а развила се из двогодишње вечерње школе за болничаре, која је почела са радом двије године касније.

Током свог дугогодишњег постојања средње школе у Добоју доживјеле су бројне организационе промјене и различите реформе образовања, зависно од природе политичког и државног устројства.

Данас на подручју општине Добој егзистира шест средњошколских установа: Гимназија „Јован Дучић", Медицинска школа, Техничка школа, Саобраћајна и електро школа, Економска и трговинска школа, и Управна, угоститељска и ШУП. У њима се образује око 3.250 ученика у широком и богатом спектру занимања. У овом сектору запослено је укупно 290 радника, од чега 225 наставног кадра.

Саобраћајно-технички факултет

Саобраћајни факултет у Добоју основан је на иницијативу Више техничке школе из Добоја и Скупштине општине Добој, Одлуком Народне скупштине Републике Српске 28. јула 2005. године.

На Факултету је предвиђено да основни студиј траје 4 године, а одобрени су сљедећи смјерови: друмски и градски саобраћај, жељезнички саобраћај, поштански саобраћај, комуникације, логистика.

Факлутет је у школској 2005/06. години започео упис студената на два, од пет смјерова, за стицање звања дипломирани инжињер жељезничког саобраћаја и дипломирани инжињер друмског и градског саобраћаја.

У току школске 2005/06. године Саобраћајни факултет уводи нови, Технички одсјек за студиј првог циклуса (3 године) који представља прогресивни континуитет наставе започете на Вишој техничкој школи и то: машинска студијска група са смјеровима производно машинство и индустријски инжињеринг, те електротехничка студијска група са смјеровима електроника и аутоматика и електротехничко инжињерство, као и информатичка студијска група са два смјера - програмирање и информационе технологије и рачунари.

Увођењем новог одсјека Факлутет мијења назив у Саобраћајно технички факултет.

Факултет за услужни менадзмент

Факултет за услужни менадзмент прва је приватна високошколска установа са сједиштем у Добоју. Прва генерација студената уписана је 2006. године.
Програм Факултета је намијењен образовању професионалних менадзера у услужним дјелатностима. Након завршених студија, услужни менадзери посједују неопходне компетенције за успјешно вођење сложеног услужног бизниса у промјењивом глобалном окружењу. Основне студије трају три године, а програм је усклађен са одредбама Болоњске декларације.

У оквиру Факултета за услужни менадзмент понуђени су студијски програми: Менадзмент у финансијским услугама и Менадзмент у јавним услугама. Настава је усклађена са програмом Факултета за услужни бизнис из Новог Сада.

Слобомир П Универзитет

Причу о првом приватном универзитету на овим просторима започели су брачни пар, Мира и Слободан Павловић, бизнисмени из Чикага, оснивајући Слобомир П Универзитет у чијем саставу се налази 6 факултета у Слобомиру и Добоју:

Факултет за економију и менаџмент, Факултет за информационе технологије, Правни факултет са Општим одсјеком и Одсјеком за општу безбједност, Пореска академија, Филолошки факултет и Академија умјетности са Одсјеком за дизајн и графику, Одсјеком за општу музичку педагогију и Одсјеком за драмску и филмску умјетност, на коме је шеф Одсјека реномирана драмска умјетница Љиљана Благојевић.

Предавачи на Универзитету су професори и научни радници са београдског, новосадског и бањалучког универзитета, а једна од привилегија студената Слобомир П Универзитета је и могућност да наставу на неким предметима прате и у реализацији иностраних професора са америчких универзитета.

Студентима су на располагању модерно опремљене учионице са свим потребним училима, информатичке лабораторије, библиотека, рачунари, интернет конекција пуна 24 часа, сала за рекреацију, ресторан, терени за одбојку и рукомет. Универзитет ради по принципима Болоњске декларације.

На основу сарадње са Университy оф Њасхингтон, студенту се нуди могућност да, под одређеним условима, слуша наставу на поменутом америчком универзитету у трајању од највише годину дана, а споразум поред несметане флуктуације студената омогућава и „размјену" америчких и домаћих професора.
Студенти могу обављати стручну праксу у компанијама породице Павловић и тако стицати нова практична знања, а у плану је да се најбољима међу њима омогуће и одласци у иностранство.